Eozinofilni granuloma kompleks

Eozinofilni granuloma kompleks (engl. EGC) nije specifična bolest. Ovaj pojam se koristi za opisivanje tri vrste kožnih lezija koje se javljaju kod mačaka.Ćelije koje učestvuju u patologiji lezija (eozinofili) i masa koja nastaje (granulom) su povod za ovaj naziv. Lezije se mogu pojaviti bilo gdje na telu mačke, a na osnovu njihovog položaja i izgleda dele se u tri grupe: indolentni ulkus, eozinofilni plak i eozinofilni granulom.

Postoje brojni uzroci za nastanak EGC, ali tačan mehanizam njihovog formiranja nije u potpunosti poznat. Eozinofili su bela krvna zrnca koja imaju ulogu u alergijskim i inflamatornim reakcijama. Oni fagocituju (” pojedu”) antigene koji se nalaze nalaze u bakterijama, parazitima i virusima. Smatra se da je EGC imunološki posredovan, a može se pojaviti i kao posledica hipersenzitivnosti na ujed insekata (komarci), alergije na hranu i Inhalacione alergije. Lezije mogu da liče i na druge dermatološke bolesti, a pošto tretman uključuje upotrebu imunosupresivnih lekova, važno je da se prvo te bolesti isključe. Prisustvo velikog broja eozinofila prilikom biopsije i pojava lezija potvrđuju dijagnozu.

Indolentni ulcer najčešće se pojavljuje na unutrašnjoj strani gornje usne. Tkiva će biti upaljena, izdignuta i glatka. Ulkusi mogu nastati na jednoj ili obe strane usta. U slučaju ove bolesti, biopsija se najčešće ne radi zbog postavljanja dijagnoze, već se koristi da bi se isključile neoplazije (tumori), kadareakcija na tretman nije adekvatna.

Eozinofilni plak može se pojaviti bilo gde na koži, ali se najčešće nalazi na unutašnjoj strani butina i prepona. Pojavljuje se kao okrugla, crvena promena bez dlake koja jako svrbi. Lezije ulceriraju zbog češanja i mogu sekundarno biti inficirane bakterijama. Broj eozinofila u krvi verovatno će biti povišen.

Eozinofilni granulom se nalazi između prstiju, na jeziku i na unutrašnjoj strani gornje vilice. Ove lezije su svetlo crvene i mogu lako da krvare. One ne svrbe, ali mačka može izazvati povredu kože zbog preteranog lizanja promene i može prestati da jede ako je lezija u ustima. Broj eozinofila će biti povišen u krvi i preovladavaće u nalazu biopsije tkiva.

Liječenje EGC počinje lečenjem bilo koje osnovne bolesti koje može doprinositi razvoju simptoma. Sekundarna bakterijska infekcija tretira se oralnim i lokalnim antibioticima. Elizabetanska kragna može se koristiti kako bi se sprečilo samopovređivanje. Imunosupresivni lekovi se koriste za lečenje EGC i potrebno je nekoliko nedelja da bi se procenilo kakav je efekat.

Za EGC koji slabo reaguje na terapiju steroidima, mogu se koristiti imunomodulatorni lekovi. Neki antibiotici imati takav efekat, pa se mogu primenjivati 2 do 4 nedelje.

Omega masne kiseline takođe mogu pomoći u određenoj mjeri. One mogu smanjiti dozu steroida tokom lečenja, a smanjuju i mogućnost nuspojava ovih lekova.

Kod veoma mladih mački, EGC lezije mogu spontano nestati bez lečenja. Prognoza za starije mačke je neizvesnija, a nekada je potrebna stalna terapija steroidima da bi se lezije zadržale u remisiji.