Agresivno ponašanje pasa
Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, procenjuje se da oko 800.000 ljudi godišnje traži medicinski tretman zbog ujeda psa. Polovina od njih su deca. Pošto je pas čovekov najbolji prijatelj, postavljaju se pitanja: “Šta izaziva ovako agesivno ponašanje? Da li je ovakvo ponašanje posledica loše socijalizacije ili je ovim psima to urođeno ponašanje? Možemo li sprečiti agresivnost pasa? A, šta se može učiniti za rehabilitaciju već agresivnog psa? “
Psi su pripitomljeni već hiljadama godina. Psi koje smo ovde opisali nisu nedomestifikovani potomci divljih pasa. Očigledno je da divlji psi, kao što su vuk, kojot, dingo, ili šakal ne bi bili dobri kućni ljubimci. Domaći pas već nakon dolaska na svet želi društvo ljudi. Ipak, oni su životinje i njihove instinkti su jaki. Kad ne bi stalno održavali kontakt i gradili odnos sa njima, njihovi instinkti bi preovladali i njihovo ponašanje bi postalo neprihvatljivo za naše domove. Dakle, naši psi su proizvodi okruženja koje mi kontrolišemo.
To ukazuje da određene rase pasa ( i mešanci ovih rasa ) imaju veću sklonost da ispolje agresivno ponašanje ako se sa njima ne postupa pravilno. Ove osobine su zapravo karakteristične za divlje pse koje smo ukrštali sa domaćom psima za određene svrhe, kao što je čuvanje stoke ili lov. Ostvarivanje kontakta očima sa plenom je poželjna osobina kod ovčarskih pasa i poentera. Međutim, kontakt očima s malim detetom može se tumačiti kao izazivanje i za nesocijalizovanog psa ovo može biti povod da uspostavi svoju dominaciju. Zato, psi koji imaju određene osobine mogu biti skloniji agresivnom ponašanju od drugih.
Važno je da najčešće možemo da predvidimo agresivno ponašanje i da ga izbegnemo, ako pažljivo pratimo potrebe i govor tela naših psećih prijatelja. Kad biramo psa za našu porodicu, trebalo bi da izaberemo rasu koja je kompatibilna sa našim načinom života. Radnim psima, kao što je border koli je potrebno puno aktivnosti da bi se izbeglo neprimereno ponašanje izazvano dosadom. Trening poslušnosti je obavezan za sve pse. U stvari, trening pomaže psu da bude siguran, jer su granice i pravila ponašanja uspostavljeni.Nesigurnost i anksioznost se javljaju kada pas ne zna šta očekujemo od njega. Svi u kući moraju učestvovati u treningu. Pošto su psi životinje koje žive u čoporu, oni moraju znati koje je njihovo mesto u porodičnoj hijerarhiji. Dete ne bi trebalo da bude podređeno psu.Takođe, moramo naučiti decu da poštuju psa.Čak i najtolerantnije životinje imaju prag bola.S druge strane, ako se dete jako plaši psa, to može uznemiriti psa i i dovesti do ujeda iz straha. Malo dete nikada ne bi trebalo da ostane samo sa psom.
Sterilizacija i kastracija ne samo da sprečavaju neželjena legla štenaca, već i pomažu u smanjivanju agresivnog ponašanja. Hormoni su moćne signali zbog kojih psi mogu postati teritorijalni, posesivni i dominantni. Pas takođe treba da nauči da dozvoli tretman osetljivih delova tela, pre nego što se pojave simptomi neke bolesti. Dok je štene, treba da navikne da mu se diraju šape, da se češlja i da mu se čiste uši. To će pomoći da se smanji osetljivost ljubimca, da se razvije poverenje i da on shvati da nije potrebno da se brani. Štene uvek treba da dozvoli da mu uzmete hranu. Mnogi ujedi se javljaju baš kada pas brani hranu. Ovaj instinkt čuva divlje pse od gladi kada je potrebno da se bore za obrok.
Na prvi znak bilo kakvog agresivnog ponašanje, trebalo bi zatražiti pomoć stručnjaka. Agresivnost se vremenom pojačava. Stručnjak može dati nepristrasno mišljenje kako bi vlasnik lakše shvatio šta nije u redu. Često problemi proizilaze iz naše potrebe da postupke pasa analiziramo iz ljudske perspektive. Zato, često pogrešno protumačimo signale koji su karakteristični za pse.
Hiljade pasa je eutanazirano zbog agresivnog ponašanja. Ipak, ponovo dopuštamo da drugi postanu agresivni, uprkos ovoj tragediji. Edukacija ljudi je neophodna da bismo sprečili ovo bespotrebno ubijanje čovekovog najboljeg prijatelja.