Infekcije mokraćne bešike

Bakterijske infekcije mokraćne bešike su retke kod mlađih mačaka (manje od 10 godina), ali mogu se javiti. One su mnogo češće kod starijih mačaka zato što se mogu javiti sekundarno, kao posledica neke druge bolesti koja se javlja u ovim godinama. Simptomi bakterijske infekcije mokraćne bešike su isti kao i kod infekcije donjih delova urinarnog trakta ,a mogu uključivati naprezanje pri mokrenju, neprikladno mokrenje (izvan posude sa posipom), intenzivno lizanje prepucijuma ili vulve i pojavu krvi u urinu. Infekcija mokraćne bešike može dovesti do stvaranja kristala koji mogu zapušiti izvodni kanal mokraćne bešike i dovesti do situacije koja može ugroziti život Vašeg ljubimca.

Kada se kod mačke pojave neki od ovih simptoma, trebalo bi je što pre odvesti na pregled kod veterinara. Pregled urina, analiza krvi i rentgensko snimanje se preporučuju kao početne dijagnostičke metode. Uzorak urina uzima veterinar, kako bi se sprečila kontaminacija uzorka prilikom prikupljanja. Metoda za “najčistije” uzimanje uzorka naziva se cisticenteza – vrlo tankom iglom prolazi se kroz trbušni zid direktno u mokraćnu bešiku. Manje idealan način prikupljanja uzorka je plasiranje urinarnog katetera, zato što je mogućnost kontaminacije uzorka veća.

Uzorak urina se ispituje na prisustvo krvi, ćelija koje se javljaju kod zapaljenja, bakterija i kristala. Specifična težina urina se meri da bi se otkrio povećani unos vode ili disfunkcija bubrega. Posebnim testovima određuje se i prisustvo nitrita (bakterijski metabolit), pH, glukoze (sumnja na dijabetes), i bilirubina (stvara se u jetri).Deo uzorka urina se centrifugira da bi se izdvojio sediment koji čine ćelije, bakterije i kristali. Bakterije koje se nađu u sedimentu mogu ukazati na infekciju.

Mokraća se može poslati u laboratoriju da bi se uradilo zasejavanje na podloge i ispitivanje osetljivosti (urinokultura). Uzorak se inkubira u agaru ili bujonu, posebnim podlogama za rast bakterija. Kada je rast prisutan, one se izoluju i testiraju kako bi se utvrdila vrsta bakterije. Zatim se izlažu različitim antibioticima da bi se utvrdila njihova osetljivost. Ove informacije će koristiti veterinaru pri izboru antibiotika i određivanju tačne doze, a daće i neke informacije o tome kako će infekcija reagovati na lečenje.

Rentgensko snimanje stomaka radi se zbog provere na prisustvo kamena u mokraćnoj bešici ili bubregu, posebno ako su u sedimentu prisutni kristali. Ako se otkrije kamen u mokraćnoj bešici, on mora biti uklonjen ili otopljen ako je moguće. Kamenje stvara povoljne uslove za bakterije i čini rešavanje infekcije nemogućim. Rentgenskim snimanjem može se otkriti i urođena mana mokraćne bešike koja se naziva perzistentni urahus. To je ostatak kanala koji je povezivao mokraćnu bešiku sa pupkom pre rođenja. To takođe može biti izvor bakterija i činiti infekciju upornom uprkos antibiotskoj terapiji.
Krvna slika i biohemijska analiza krvi pomoći će u određivanju da li je infekcija mokraćne bešike sekundarna, usled poremećaja u radu drugih organa. Bubrežne bolesti su vrlo česte kod starijih mačaka.

Kada veterinar propisuje antibiotik za infekciju mokraćne bešike Vaše mačke, veoma je važno da ga dajete tačno prema uputstvu. Rezistencija na antibiotike je veliki problem kod infekcija mokraćne bešike. Takođe, analizu urina treba ponoviti na kraju tretmana kako bi se procenio učinak antibiotika. Ako prođe vreme između završetka tretmana i kontrole, infekcija se može vratiti, a onda se mora ponoviti dijagnostika.