Pravila oko posipa

Jedan od najprivlačnijih aspekata posedovanja mačke je da su one uglavnom čiste i zahtevaju malo obuke. Većina mačića nauči da koristi posip od majke, mnogo pre nego što ih neko usvoji. Nažalost, postoji nekoliko stvari koje mogu dovesti do toga da mačka mokri na neprikladnim mestima. Ovo je najčešći problem u ponašanju mački. 

Bolesti mokraćnog sistema

Kada mačka počne da mokri izvan posude sa posipom, prvo bi trebalo utvrditi da li je uzrok ovakvog ponašanja bolest. Mačke sa iritacijom ili infekcijom mokraćne bešike često mokre na neobičnim mestima, kao što su saksija sa cvećem, lavabo ili kada. To je najčešće mala količina urina u kojem može biti i krvi. Bolesti bubrega, dijabetes i neki lekovi mogu izazvati pojačano mokrenje kod mačke. Ona možda neće moći da sačeka da izađe napolje ili da dođe do najbližeg toaleta. U ovim situacijama obično je količina urina velika. Fizički pregled, analiza urina i krvi mogu pomoći da se utvrdi da li postoji medicinski razlog za mokrenje izvan posipa.

Obeležavanje teritorije

Prskanje urina je normalno ponašanje u obeležavanju teritorije kod ne kastriranih mužjaka. Prskanje se razlikuje od običnog mokrenja, jer mačak stoji i urin se raspršuje na vertikalnoj površini iza njega. Sterilizacija mužjaka što je ranije moguće redukuje ovakvo ponašanje. Međutim, sterilisani mužjaci i ženke u nekim situacijama mogu da obeležavaju teritoriju. To se najčešće dešava kada je mačka uznemirena ili anksiozna i češće se javlja u domaćinstvima sa više mački.

Odbojnost i sklonost

Neke mačke razviju odbojnost ili sklonost ka lokaciji ili podlozi na koju mokre. Najčešći izvori odbojnosti su prljave posude za posip, intenzivan miris posipa ili male posude sa posipom smeštene na prometnom mestu, gde se mačka ne oseća sigurno. Neke mačke razviju sklonost za mokrenjem samo na određenom mestu u kući, ili samo na određenom materijalu, kao što su tepih ili plastika.

Tretman mokrenja na neprikladnim mestima

Kada se utvrdi da uzrok mokrenja izvan posipa nije bolest, potrebno je ispitati emocionalne probleme. Sprečavanje stresnih nadražaje kao što su pas ili druga mačka koji uznemiravaju mačku dok je u posipu, mogu pomoći. Ponekad se koriste i antidepresivi i lekovi za smanjivanje anksioznosti. Toaleti bi trebali da budu takvi da podstiču mačku da ih koristi. Trebalo bi da budu pravilno postavljeni i ispunjeni posipom koji mački oddgovara. Svi faktori koji izazivaju averziju bi trebali da budu eliminisani. To može uključivati puno pokušaja i grešaka, kao što je stavljanje više različitih posuda sa posipom i različitih vrsta posipa i posmatranje šta mački najviše odgovara. Nažalost, rešavanje problema sa mokrenjem izvan posipa, zahteva vreme i trud, pa može biti frustrirajuće za vlasnika.

Prevencija mokrenja na neprikladnim mestima

Pošto je ovaj problem u ponašanju teško tretirati, najbolje bi bilo da pokušate da sprečite njegovu pojavu.Veoma je važno da toalet Vaše mačke bude čist i ako je moguće, bez posipa sa mirisom. Pravilo za broj posuda za posip je da bi trebalo da ih bude bar onoliko koliko ima mački u kući, plus jedna posuda više. Ako je jedna mačka u kući, trebalo bi da ima bar dva toaleta na raspolaganju. Većina mački više voli velike, otvorene posude sa posipom na mirnoj lokaciji, nego male zatvorene posude, u kojima se neprijatan miris lakše zadržava.

Mačke bi trebale da budu sterilisane. Uvek imajte na umu da su mačke po prirodi teritorijalne životinje. Kod mački koje se drže pojedinačno manja je verovatnoća da će nastati problem sa mokrenjem izvan posipa, verovatno zato što su izložene manjem stresu zbog teritorije.