Srčani crv

Srčani crv je parazit koji potencijalno može ugroziti život Vašeg ljubimca. Bolest je rasprostranjena u celom svetu i može se javiti kod domaćih i divljih pasa, morskih lavova, feretki i mački. U retkim slučajevima mogu se zaraziti druge životonje i ljudi.

Kako se kućni ljubimci zaraze sa srčanim crvom?

Srčani crv ili Dirofilaria immitis, prenosi se preko komaraca. Kada se komarac hrani na zaraženoj životinji, najčešće psu, on unosi mikroskopske larve (mikrofilarije) koje se nalaze u krvi.Ove mikrofilarije sazrevaju u komarcu za oko dve nedelje. Kada komarac ujede prijemčivu životinju infektivne larve se prenose u tkivo. One migriraju kroz telo životinje i sazrevaju u odrasle crve u periodu od mesec dana. Odrasli crvi žive u srcu i velikim krvnim sudovima gde se ražmnožavaju i stvaraju nove mikrofilarije. Period koji protekne od infekcije do pojave novih mikrofilarija je oko šest meseci.

Psi su veoma osetljivi na infekciju srčanim crvom, dok se infekcija kod drugih životinja, kao što su mačke i feretke mnogo ređe javlja.

Klinička slika

Težina bolesti zavisi od toga koliko je odraslih crva prisutno. Odrasli crvi izazivaju upalu krvnih sudova i pluća. Bolest može napredovati i dovesti do problema u radu srca i jetre i do rupture velikih krvnih sudova. Psi koji imaju srčanog crva ne pokazuju uvek simptome, posebno u ranoj fazi infekcije kada je prisutno samo nekoliko odraslih crva. Kada se simptomi pojave, oni uključuju kašalj, brzo zamaranje tokom fizičke aktivnosti, otežano disanje, tečnost u trbušnoj duplji, gubitak svesti i smrt.

Simptomi kod feretki su slični simptomima kod pasa. Kod mački se javljaju kašalj, otežano disanje, povraćanje, gubitak apetita, pospanost, i napadi. Mačke i feretke mogu iznenada uginuti bez prethodnog ispoljavanja simptoma.

Kako se bolest dijagnostikuje?

Odrasli crvi se mogu otkriti jednostavnim testom iz krvi. Kod kućnih ljubimaca koji su pozitivni na ovom testu potrebno je uraditi dodatna ispitivanja da bi se utvrdilo u kojoj je fazi bolest. Preporučeni postupci podrazumevaju analizu krvi na mikrofilarije i rentgenski snimak grudnog koša. Pre početka lečenja trebalo bi uraditi i krvnu sliku i biohemijsku analizu krvi, a nekada se preporučuju i EKG, ehokardiografija i angiogram.

Lečenje

Psi mogu da se tretiraju lekovima koji ubijaju odrasle crve, ali taj tretman može biti opasan i za psa. Zato je potrebno da pas bude hospitalizovan da bi moglo da se prati njegovo stanje. Ovaj tretman je potrebno ponoviti nekoliko puta i to može biti dosta skupo. Psi koji su pozitivni na mikrofilarije prelaze na drugu fazu lečenja. Ovaj tretman je manje opasan za psa i obično se primenjuje tri do šest nedelja nakon tretmana za odrasle crve.

Uspeh lečenja potvrđuje se ponavljanjem testa za odrasle crve i za mikrofilarije.

Komplikacije su češće kod mački i tvorova kada se primenjuju lekovi koji ubijaju odrasle crve, pa je ponekad sigurnije čekati da odrasli crvi prirodno uginu. Antiinflamatorni i drugi lekovi mogu se koristiti za kontrolu simptoma. Kod ovih ljubimaca retko se razvijaju mikrofilarije, ali kada se pojave tretiraju se slično kao kod pasa.

Prevencija

Srećom, dostupni su efikasni lekovi koji se preventivno daju da bi se zaštitili psi, mačke i feretke. Većina se primenjuje jednom mesečno i može se prvi put dati već sa 4-6 nedelja starosti. Pre nego što se počne sa preventivnim tretmanom potrebno je da se testom utvrdi da je ljubimac negativan na prisustvo srčanog crva. Preventivu bi trebalo primenjivati tokom cele godine, a ako slučajno propustite tretman, potrebno je da konsultujete Vašeg veterinara da bi procenio da li je potrebno da se testiranje ponovi.