Aktivnost sa psom

Nauka potvrđuje da ako ste vlasnik psa Vi ste zdravija jedinka nego osoba koja nema psa.

 Da to i dokažemo:

Jačanje  imunog sistema – maženje psa duže od 15 minuta diže nivo imunoglobulina A

Poboljšava kardiovaskularni sistem, dokazano je da vlasnike pase ređe pogađa bolest srca i smrt od srčanih oboljenja

Postaćete aktivniji – vlasnici pasa šetaju 3 sata dnevno više od ljudi koji nemaju psa

Ali ako niste zadovoljni samo sa činjenicom da ste trkač i ponosni vlasnik psa kao kućnog ljubimca, već želite da budete i trkački tim sa svojim psom, ili pak ste u fazi uzimanja psa kao kućnog ljubimca sa potencijalnom trkačkom budućnosti, trebalo bi da znate nekoliko činjenica koje pas-trkač treba da ispunjava.

Bez obzira što je psima prirodno kretanje trčanje i baš svi mogu da se treniraju za neki vid trčanja, ipak najbolji psi-trkači su prirodno atletski psi koji vole  produženo fizičku aktivnost. Zavisno od distance,podloge, i stila trčanja sigurno za svakoga postoji perfektna rasa psa da bude pravi trkački partner.

Šta zapravo psa čini dobrim za trčanje? Generalno uzevši najbolji izbor su lovački i ovčarski psi, pošto su oni predviđeni da pokrivaju duge distance i vole da borave napolju dug vremenski period. Bitno je i uskladiti Vašeg psa trkača sa Vašim životnim stilom i trkačkim ambicijama. Npr. ako je Vaš dnevni maksimum trčanja 5-8km, izbor je veći, možete birati među mešancima srednje veličine, ili da izaberete nekog terijera čak i nekog psa veće rase kao što je npr. bernski planinski pas. Ako tražite psa za neke veće distance u uži izbor mogu doći ovčarski psi kao što su border koli, australijski ovčar… severne rase kao što su haski ili malamut isto pokrivaju ozbiljne distance pri tome još i vukući saonice. Lovački psi kao što su vižle, poenteri, vajmarski psi i dr. takođe su dugoprugaši  i predstavljaju dobre partnere za trčanje. Generalno, nevezano za veličinu i pripadnost psa, trening je ono što je bitno. Kao i ljudi raličite kondicije uz pravi trening plan mogu dostići različite distance, tako i psi sa pravim treningom mogu postati trkači. I nije bitno koje je  rase pas, niti koje je veličine, već je bitno da se postepeno nadograđuje željena distanca lagano u dužem vremenskom periodu.

I na kraju, koje rase pasa nisu idealne za trčanje? Generalno pričajući, brahiocefalični psi tj. Rase sa skraćenom njuškom nisu idealni za ovu aktivnost zbog svojih rasno karakterističnih respiratornih problema. Ovde spadaju mops, francuski i engleski buldog, bokser, boston terijer, lasa apso, pekinezer, mastif, ši-cu, čivava. Ali naravno svako pravilo ima izuzetak.

Najbitnije je, da u toku trčanja, posmatrate svog drugara i da prihvatite dužinu koja je za njega komforna i da poštujete znakove da kuče ima potrebu za odmorom.

Kao poslasticu, nudimo Vam nekoliko priča o poznatim psima-trkačima.

„Kaktus“ je mešanac koji je istrčao Marathon des Sables, po nekima najizazovniju trku na svetu. Pridružio se trkačima na drugi dan trke i kompletirao je faze pretrčavši nešto više od 100 milja. Rezultat koji je postgao je zapanjujući, 52. mesto od 800 trkača – ljudi.

„Ludivine“ je krvoslednik, prilikom starta trke je pobegla iz bašte od vlasnika i pridružila se trkačima koji su trčali treking polumaraton u Alabami 2017.godine. Završila je trku sa vremenom 1:32:56 i zasluženo je dobila medalju.

„Bailey“ je mešanac border kolija i vipeta, spašen iz azila, uz olimpijskog martonca Anthony Famiglietti-ja istrčao je 1 milju ( 1600m ) za 3:59 minuta.

„Gobi“ je pas čija trkačka priča istovremeno pretvorena i u knjigu „Finding Gobi“ od Dion Leonard-a, ultra-trkača iz Škotske, kome se pas pridružio na trci kroz pustinju Gobi i završili su trku od 155 milja  zajedno.