Ako Vaša mačka ima sedam ili više godina, ona je ušla u zlatne godine. U srednjem i starijem dobu, metabolizam se usporava, sistem za varenje ima više problema da absorbuje hranjive materije, a zglobovi i mišići postaju slabiji. Bolesti kao što su dijabetes, popuštanje bubrega, hipertiroidizam i razne vrste tumora se češće javljaju. Dobra vest je da mnoge bolesti reaguju na lečenje, ako se rano otkriju . Ovde su neki jednostavni koraci koji mogu pomoći da Vaša starija mačka bude zdrava i srećna.

Hipertireodizam je veoma česta bolest kod starijih mački. To je stanje u kojem štitna žlezda proizvodi previše hormona. Simptomi se postepeno razvijaju i lako se mogu pripisati normalnom procesu starenja. Međutim, efekti hipertireoidizma na organizam se progresivno pogoršavaju i mogu dovesti do uginuća ako se ne leči. Kod svih mački starijih od sedam godina trebalo bi ispitati hormone štitne žlezda. Lečenje značajno poboljšava kvalitet života i utiče na dugovečnost. Hipertireoidizam kod mačke izaziva benigni tumor štitne žlezde koji dovodi do pojačanog stvaranja hormona T3 i tiroksina (T4).

Mačke su osetljive na bolesti organa za disanje. Najčešće su infekcije nosa, gornjih respiratornih puteva i oka. Uzročnici infekcija gornjih respiratornih organa (engl. URI) su virusi i bakterije. Ređe, ovi mikroorganizmi mogu zahvatiti donje respiratorne organe (dušnik i pluća). Mačke takođe, mogu da obole od neinfektivnih respiratornih bolesti, kao što je astma. Virusne respiratorne infekcije Dva veoma infektivna virusa su kriva za većinu respiratornih infekcija mački. To su herpesvirus-1, koji izaziva virusni rinotraheitis mački (engl. FVR) i Calicivirus (engl. FCV), koji izaziva bolest istog imena. Oba virusa lako se prenose putem kijanja i kontakta između mački. Oni se, takođe mogu preneti preko ruku, odeće i drugih predmeta.

Uloga bubrega je da filtriraju krv, čiste je od otpadnih proizvoda, toksina i drugih supstanci. Oni održavaju pravilan balans vode i elektrolita, pomažu u regulaciji krvnog pritiska, i u održavanju pH krvi na odgovarajućem nivou. Nažalost, problemi u radu bubrega su jedna od najčešćih bolesti mačaka. U tom stanju, funkcionalno tkivo bubrega je oštećeno i ne može adekvatno da filtrira krv. Tada toksini u telu dovode do stanja koje je poznato kao azotemija.

Mačke su mesojedi i njihov način ishrane podrazumeva više manjih obroka u toku dana. Divlje mačke zavise od insekata, glodara, ptica i malih gmizavaca kao izvora hrane. Njima nije potrebno da talože masne naslage kao izvor energije. Domaće mačke, sa druge strane imaju posude pune hrane i njihov način života čini ih sklonim gojenju. Kada se mačka razboli, ona prestaje da jede.Organizam počinje da koristi rezerve masti, ali organizam mačke to ne može da uradi na ispravan način. Jetra, koja bi trebala da pretvori masti u lipoproteine koji su izvor energije, postaje infiltrirana masnoćom i počinje da slabi. To se zove lipidoza jetre.

Ovo je naziv za stanje kod ljudi koje izaziva bakterija Bartonella henselae. Ovaj mikroskopski organizam živi u okolnim tkivima kandže mnogih zdravih mačaka. Iako je najčešće bezopasna za mačke, Bartonella može izazvati bolest kod ljudi. Kako se ljudi zaraze? Najčešće, ljudi se zaraze kada ih ogrebe ili ujede maačka koja je nosilac ove bakterije. Takođe, bolest mogu preneti i buve.

Besnilo je najozloglašenija zarazna bolest koja se sa životinja može preneti na ljude. Ova bolest je poslužila kao inspiracija za mnogo romana i filmova, pa je ponekad teško odvojiti činjenice od fikcije. Poznavanje istine o besnilu može Vam pomoći da zaštitite svoju mačku i svoju porodicu od ove smrtonosne bolesti. Što je besnilo? Uzročnik besnila je virus koji ima afinitet ka nervnom sistemu. Ovim virusom mogu se zaraziti sve toplokrvne životinje, uključujući i čoveka i bolest je skoro uvek smrtonosna. Besnilo se retko javlja kod ljudi,ali rizik uvek postoji.

Astma kod mački je relativno česta bolest, od koje boluje oko 1% mački. Bolest je slična astmi kod ljudi. Šta izaziva astmu? Astmu kod osetljivih mački pokreće izloženost alergenima. To su najčešće polen,cigarete, dim iz kamina, različiti sprejevi, osveživači prostorija, dezodoransi, parfemi i prašina iz posipa za mačke. Kao odgovor na izloženost alergenu glatki mišići koji okružuju disajne puteve izazivaju sužavanje nihovog lumena. Sluzokoža disajnih puteva takođe može biti upaljena i proizvoditi velike količine sluzi, što dodatno otežava disanje.