Besnilo

Besnilo je najozloglašenija zarazna bolest koja se sa životinja može preneti na ljude. Ova bolest je poslužila kao inspiracija za mnogo romana i filmova, pa je ponekad teško odvojiti činjenice od fikcije. Poznavanje istine o besnilu može Vam pomoći da zaštitite svog psa i svoju porodicu od ove smrtonosne bolesti.

Šta je besnilo?

Uzročnik besnila je virus koji ima afinitet ka nervnom sistemu. Ovim virusom mogu se zaraziti sve toplokrvne životinje, uključujući i čoveka i bolest je skoro uvek smrtonosna. Besnilo se retko javlja kod ljudi,ali rizik uvek postoji.

Kako se besnilo prenosi?

Više od 90% od prijavljenih slučajeva besnila je kod divljih životinja. Vrste kod kojih se besnilo najčešće pojavljuje su rakuni, tvorovi, lisice, slepi miševi i kojoti. Iako su u filmovima pacovi glavni izvor besnila, oni retko kada predstavljaju izvor bolesti. Broj slučajeva pojave besnila kod domaćih životinja je relativno mali, ali ipak predstavljaju značajan rizik zato što su ljudi sa njima više u kontaktu. Besnilo se obično prenosi preko pljuvačke, prilikom ujeda zaražene životinje. Virus zahvata nerve koji se nalaze u blizini mesta infekcije i preko nervnog sistema dolazi do mozga u periodu od nekoliko nedelja ili nekoliko meseci. Simptomi se javljaju kad virus dospe u mozak. U to vreme i pljuvačka postaje izvor infekcije.

Besnilo kod životinja

Životinje zaražene besnilom uglavnom pokazuju promene u ponašanju. Divlje životinje obično deluju pitomo i ne pokazuju strah od ljudi. Kućni ljubimci mogu delovati uplašeno i uznemireno.Ostali simptomi uključuju pojačanu salivaciju, otežano gutanje, lošu koordinaciju pokreta i paralizu. Da li je životinja obolela od besnila pouzdano se može utvrditi testovima koji se izvode tek nakon obdukcije. Životinje kod kojih se sumnja na besnilo se eutanaziraju. Ne pokušava se sa lečenjem, zato što lek ne postoji.

Besnilo kod ljudi

Simptomi besnila kod ljudi su slični simptomima kod životinja. Osobe obolele od besnila se hospitalizuju, ali mogućnost lečenja ne postoji.

Prevencija besnila

Srećom, ova opasna bolest se može sprečiti. Ovde su neki od načina da Vi, Vaša porodica i Vaš pas ostanete sigurni.

1. Vakcinišite redovno svoje kućne ljubimce, čak i kada ne izlaze napolje. Vakcine su dostupne za pse, mačke, feretke i konje. Vakcinacija kućnih ljubimaca deluje kao tampon zona između besne životinje i Vas. Ako Vaš nevakcinisan ljubimac ujede nekog ili njega ujede divlja životinja, on će morati da prolazi kroz dugu i skupu proceduru boravka u karantinu.
2. Pomozite da se smanji broj napuštenih životinja u Vašoj okolini. Da li su sve Vaše životinje sterilisane?
3. Izbegavajte kontakt sa divljim životinjama. Nemojte hraniti divlje životinje i nemojte dopuštati Vašem psu da ih juri i lovi. Držite smeće i hranu za kućne ljubimce zaštićenu od kontakta sa divljim životinjama. Nikad ne pokušavajte da divlje životinje držite kao kućne ljubimce ili da ih lečite ako su povređene. Umesto toga kontaktirajte nadležne službe koje će im pružiti potrebnu pomoć.
4. Ako je Vašeg psa ujela divlja životinja, hitno ga odvedite kod veterinara.
5. Ako je Vas ujela divlja životinja ili nevakcinisan kućni ljubimac, operite mesto ujeda sapunom i vodom. Hitno potržite pomoć lekara. Potrudite se da lekaru pružite što više informacija o incidentu, gde se desio, koja je vrsta životinje u pitanju, kako je do incidenta došlo i da li je životinja uhvaćena. Lečenje odmah nakon izlaganja virusu je veoma efikasno. Zaboravite na procedure iz filmova, savremene procedure nisu neprijatne kao što su nekad bile i sigurno su mnogo bolje nego od rizika da se bolest razvije.