Bolesti prostate psa

Problemi sa prostatom javljaju se obično kod starijih mužjaka, posebno kada nisu kastrirani. Prostatitis predstavlja upalu prostate i deli se u tri kategorije: benigne hiperplazije prostate (BHP), bakterijski prostatitis i neoplazije prostate (maligni tumori). Prostata okružuje uretru, izvodni kanal mokraćne bešike kojim se mokraća eliminiše u spoljašnju sredinu, pa su simptomi obično povezani sa poremećajima urinarnog trakta.

Pas sa prostatitisom je obično letargičan, ima krv u mokraći ili gnojni iscedak iz prepucijuma. Uvećanje prostate može dovesti i do opstipacije.Prostatitis može biti i hroničan kada se simptomi teže uočavaju.

Veterinar će potvrditi prostatitis rektalnom palpacijom kada može da se utvrdi uvećanje, asimetrija prostate ili veće promene u strukturi prostate. Od laboratorijske dijagnostike preporučuje se kompletna krvna slika, biohemijska analiza krvi i analiza urina. Ovi testovi se koriste za kategorizaciju bolesti prostate i za eliminisanje drugih sistemskih bolesti. Rentgenski snimak i ultrazvučni pregled pomoći će da se vizuelizuje stepen proširenja ili promene u strukturi prostate. Analizom sedimenta urina može se otkriti povećan broj crvenih i belih krvnih zrnaca koja se ne nalaze u mokraći zdravih životinja. Kada se sumnja na primarni ili sekundarni bakterijski prostatitis, potrebno je uzorak poslati u laboratoriju, da bi se na hranljivim podlogama izolovao uzročnik.

Najčešći tip bolesti prostate kod pasa i ljudi su benigne hiperplazije prostate. To jednostavno podrazumeva ne-kancerogeno povećanje prostate. Povezano je sa promenama u koncentraciji muških polnih hormona sa godinama psa. Kastracija može značajno smanjiti verovatnoću za nastanak BHP. Studije pokazuju da kastracija sa manje od godinu dana starosti može eliminisati razvoj BHP kod mužjaka. Tretman za BHP je kastracija. Ova vrsta prostatitisa je gotovo uvek hronična i ponovo se pojavljuje ako se pas ne kastrira. Sekundarne bakterijske infekcije su česte kod BHP, zato što je normalna antibakterijska sekrecija prostate smanjena.

Akutni ili hronični bakterijski prostatitis javlja se i kod kastriranih i kod ne kastriranih mužjaka. Bakterije obično, u uretru dolaze iz spoljašnje sredine. Dok se na osnovu laboratorijskih rezultata ne utvrdi koja je bakterija izazvala infekciju primenjuju se antibiotici širokog spektra. Kamen u mokraćnoj bešici i druge bolesti urinarnog trakta mogu biti povezane sa bakterijskim prostatitisom.

Neoplazije se najređe javljaju i čine oko 5% promena na prostati. Kod ljudi postoje specifična antitela za karcinom prostate i mogu se meriti iz krvi. Nažalost, za pse ne postoji pouzdan test iz krvi. Prognoza za karcinom prostate kod pasa je loša. Rak je agresivan i najčešće je već metastazirao na druge organe u vreme postavljanja dijagnoze. Biopsija prostate i slanje uzorka na patohistološki pregled može pomoći u dijagnostikovanju neoplazije prostate. Loša reakcija na druge tretmane i napredovanje bolesti obično ukazuje na moguć razvoj tumora, pa je potrebno obaviti dodatne analize.