Bolesti štitne žlezde

Hipertireodizam je veoma česta bolest kod starijih mački. To je stanje u kojem štitna žlezda proizvodi previše hormona. Simptomi se postepeno razvijaju i lako se mogu pripisati normalnom procesu starenja. Međutim, efekti hipertireoidizma na organizam se progresivno pogoršavaju i mogu dovesti do uginuća ako se ne leči. Kod svih mački starijih od sedam godina trebalo bi ispitati hormone štitne žlezda. Lečenje značajno poboljšava kvalitet života i utiče na dugovečnost.

Hipertireoidizam kod mačke izaziva benigni tumor štitne žlezde koji dovodi do pojačanog stvaranja hormona T3 i tiroksina (T4). U manje od 5% slučajeva javljaju se maligne promene u štitnoj žlezdi. Korelacija između hipertireoidizma i faktora sredine još nije u potpunosti ispitana. Jedna studija pokazuje statistički povećanu učestalost bolesti kod mački koje jedu samo ili uglavnom konzerviranu hranu za mačke. Nagađa se da sastojak bisfenol-A, koji se koristi za zatvaranje limenki, može biti povezan s hipertireoidizmom. Međutim i kod mnogih mački koje su hranjene samo suvom hranom za mačke se razvio hipertireoidizam, tako de je potrebno još mnogo istraživanaj da bi se potvrdila ova hipoteza.

U nekim slučajevima, može se napipati masa na vratu gde se nalazi štitna žlezda, ali samo ovaj nalaz nije dovoljan za postavljanje dijagnoze . Povišen ukupni T4 ili slobodni T4 ( fT4 ) u krvi je jedini sigurni način da se postavi dijagnoza hipertireoidizma. Kako bolest napreduje, mogu se primetiti povišeni parametri jetre i bubrega u krvi. Simptomi su gubitak težine uprkos pojačanom apetitu, povraćanje, proliv, agresivnost i uznemirenost. Često se može osetiti i ubrzan rad srca kada držite mačku. Visoki krvni pritisak koji prati hipertireoidizam može dovesti do iznenadnog slepila i problema sa bubrezima ako se na vreme ne počne sa lečenjem.

U tretmanu hipertireoidizma mogu se koristiti oralni lek ili transdermalni gel.Oralni lek daje se obično dva puta dnevno i deluje tako što blokira proizvodnju hormona štitne žlezde.Ovaj tretman nije skup i bezbedan je, ali veliki problem kod ovog tretmana su pritužbe vlasnika. Mnogi vlasnici smatraju da je veoma teško mački dati lek, a posebno davati ga dva puta dnevno do kraja njenog života. Zato je najveća prednost transdermalnog gela to što se utrljava na uši i apsorbuje se preko kože, ali u nekim slučajevima dešava se da se na ovaj način ne apsorbuje dovoljno leka da bi se kontrolisali simptomi bolesti.

U nekim slučajevima je neophodno hirurškom intervencijom ukloniti suviše aktivan deo štitne žlezde. Mnoge mačke obolele od hipertireoidizma imaju probleme sa srcem i bubrezima, koji su nastali kao posledica povišenog krvnog pritiska i one obično nisu dobri kandidati za operaciju. One se obično prvo tretiraju oralnim lekovima 2-4 nedelje dok se ne stabilizuju. Prilikom hirurške intervencije uklanjaju se jedan ili oba režnja štitne žlezde, pri čemu se vodi računa da se ne ošteti paraštitna žlezda koja se nalazi u neposrednoj blizini štitne žlezde. Paraštitna žlezda kontroliše nivo kalcijuma, važnog elektrolita koji ima ulogu u mišićnoj funkciji (uključujući i srčani mišić). Ako se ova žlezda ošteti može doći do hipokalcemije koja može ugroziti život mačke. Kod nekih mački se mesecima nakon intervencije može ponovo razviti hipertiroidizam, a kod nekih i hipotiroidizam pa je onda neophodno dodavati joj hormone.

Uz terapiju, veoma je važno periodično kontrolisati nivo T4. Kada se uspostavi normalan nivo hormona štitne žlezde, život Vaše mačke će se drastično poboljšati.