Gljivična infekcija

Gljivična infekcija kože naziva se još i dermatofitoza ili dermatomikoza. Postoji nekoliko vrsta gljivica i one mogu izazvati simptome bolesti kod životinja i kod ljudi.

Gljivična infekcija kod kućnih ljubimaca

Gljivicama se mogu zaraziti psi, mačke, zečevi, farmske životinje i drugi sisari. Kod kućnih ljubimaca infekcija se najčešće ispoljava gubitkom dlake. Koža na ovim mestima može postati zadebljala i počinje da se peruta, a dlaka se lako čupa. Vremenom se povećava obim lezija i brzo se šire po celom telu. Ipak, neke zaražene životinje, najčešće mačke, ne pokazuju nikakve simptome.

Dijagnoza se postavlja na osnovu izgleda lezija i laboratorijskih testova. Neke vrste gljivica svetle pod ultraljubičastim svetlom. Može se uzeti uzorak kože i dlake i posmatrati pod mikroskopom da bi se utvrdilo da li su prisutne gljivice. Međutim, najpouzdanija metoda je slanje uzorka u laboratoriju i zasejavanje na hranljive podloge da bi se utvrdio tačan uzročnik.

Blaži slučajevi infekcije mogu se tretirati lokalno antimikotičnim kremama. Obično je pre primene kreme potrebno ošišati zahvaćeno područje. Antimikotični šamponi su takođe dostupni. U težim slučajevima, potrebno je ošišati svu dlaku i tek onda primenjivati šamponiranje. U težim slučajevima nekada se koristi i oralna terapija. Protiv određenih vrsta gljivica postoji vakcina.

Gljivična infekcija kod ljudi

Kod ljudi infekcija se najčešće ispoljava u vidu kružne promene na koži. Lezije se mogu videti na koži tela ili glave. Većina ljudi se brzo oporavi, posebno uz adekvatan tretman.

Dijagnoza kod ljudi se obično postavlja na osnovu izgleda lezija, a za potvrdu se koristi slanje uzorka kože u laboratoriju.

Tretman uglavnom podrazumeva primenu antimikotičnih krema. Održavanje kože čistom i suvom je takođe korisno. Lečenje obično traje nekoliko nedelja. Ljudi koji pravilno primenjuju terapiju obično se ne smatraju zaraznim tokom lečenja.

Sprečavanje širenja gljivične infekcije

Gljivice su veoma zarazne. One stvaraju spore na koži ili dlaci koje mogu spasti i dugo preživeti u spoljašnjoj sredini. Ljudi i ljubimci mogu biti izloženi sporama prilikom kontakta sa drugim ljudima, kućnim ljubimcima, ili zemljištem. Gljivice se mogu prenositi i preko različitih predmeta kao što su četke, češljevi, neoprana odeća, tuševi i bazeni.

Ljudi se gljivicama najčešće zaraze od drugih ljudi. Trebalo bi da izbegavate deljenje četke, češljeva ili odeće. Nosite sandale kada koristite javne tuševe.

Životinje takođe mogu biti važan izvor zaraze. Izbegavajte maženje lutalica koji imaju simptome infekcije. Kućne ljubimce koji imaju promene na koži trebalo bi odvesti kod veterinara da bi se uradili testovi i odredio tretman. Tokom lečenja, smanjite maženje životinje i držate je odvojeno od ostalih kućnih ljubimaca. Kućni ljubimci nekada mogu biti zarazni i nakon povlačenja simptoma, pa je zato važno da ispoštujete tretman do kraja i da odvedete ljubimca na kontrolu kod veterinara. Neke životinje, najčešće mačke, mogu biti asimptomatski nosioci gljivica. Ako je izvor infekcije nepoznat nekada se preporučuje da se svi kućni ljubimci testiraju.