Gojaznost kućnih ljubimaca

Gojaznost je sve veći zdravstveni problem pasa i mačaka. Baš kao i kod ljudi, prekomerna telesna težina doprinosi nastanku velikog broja bolesti kućnih ljubimaca. Problem može biti metabolički, kao što je hipotireoidizam, ali najčešće je posledica jedanog problema: više kalorija se unese nego što se potroši u toku dana. Kućni ljubimci koji žive unutra su pod većim rizikom da postanu gojazni zbog smanjene aktivnosti. To je očigledno faktor koji utiče na to da u populaciji divljih životinja ne viđamo gojazne.

Kada životinja (ili čovek) jede bilo koju vrstu hrane, ona se razgrađuje do jednostavnih šećera u digestivnom traktu. Ovi jednostavni šećeri su dostupan izvor energije za ćelije i organe , uključujući i srce i mozak. Dodatna energija (glukoza) koja nije potrebna telu u jetri se pretvara u mast koju organizam koristi kada se ne unosi dovoljno hrane. Problem je što je kućnim ljubimcima uvek dostupna dovoljna količina hrane, jer niko ne voli da je njegov ljubimac gladan. Mast se neprestano akumulira i počinje da stvara probleme u organizmu.

Telu je potrebno da zadrži određenu količinu masti koja treba da osigura energiju između obroka. Kod životinja u divljini, kao što su vukovi i kojoti, proći će mnogo vremena između obroka. Zato je zadržavanje masnoće zdrava i potrebna funkcija. Divlje mačke s druge strane, jedu male obroke proteina tokom dana i ne zadržavaju puno masnoće. U stvari, ta karakteristika čini ih podložnim problemima sa jetrom, ako su gojazne, a onda iz nekog razloga prestanu da jedu. Mačke ne mogu brzo da iskoriste nataloženu masnoću, već umesto toga jetra postaje preopterećena i dolazi do lipidoze.

Neke veze između gojaznosti i bolesti su očigledne. Zglobovi mogu biti preterano opterećeni prekomernom težinom što dovodi do razvoja artritisa i upale što izaziva bol. Psu ili mački može pući ligament kolena zbog preopterećenosti. Gojazni ljubimci imaju veću sklonost da razviju herniju diska kičme, što može izazvati mnogo bola, pa čak i paralizu.

Ostali problemi vezani za gojaznost su manje očigledni. Višak masti u organizmu može doprineti razvoju dijabetesa. Dijabetes je ozbiljna bolest koja izaziva povišen nivo šećera u krvi. Gojazni kućni ljubimci podložniji su toplotnom udaru, jer se psi i mačke ne znoje da bi se ohladili, a masnoća deluje kao izolatorski pokrivač preko celog tela. Respiratorni problemi i bolesti srca su izazvane prekomernom težinom ili se zbog nje dodatno komplikuju. Gojaznost ljubimca takođe povećava rizik kod anestezije i hirurških intervencija.

Gojaznost smanjuje kvalitet života i skraćuje život kućnim ljubimcima. Jedna studija je pokazala da psi idealne telesne težine žive u proseku 15% duže od gojaznih ljubimaca.

Pravilan režim ishrane je pravi početak kada se primeti gojaznost. Dva ili tri manja obroka dnevno su bolja, nego hranjenje po volji (držanje stalno pune činije), jer omogućava telu da efikasnije koristi kalorije i da taloži manje masnoće. Uravnotežena ishrana hranom posebno napravljenom za pse i mačke određene starosti i nivoa aktivnosti je podjednako važna. Količina hrane zavisi od individualnog metabolizma. Poslastice često imaju visok nivo masti i soli i obično se daju ljubimcu uz redovnu ishranu koja već sadrži dovoljan broj kalorija.

Drugi način da se spreči gojaznost je povećanje aktivnosti ljubimca. To može biti teško sa već gojaznim psom ili mačkom jer je njihova kondicija obično već smanjena. Oni možda već pate od nuspojava prekomerne težine. Posavetujte se sa veterinarom o tome koliko aktivnosti je prikladno za Vašeg ljubimca. Kako se težina smanjuje, videćete značajne promene u ponašanju i energiji Vašeg psa ili mačke.

Važno je da ljubimac ne gubi težinu previše brzo. Gladovanje nije odgovor na gojaznost. Mačke ne mogu brzo metabolisati masti, bez ozbiljnih loših posljedica. Zato bi trebalo sa veterinarom Vašeg ljubimca da napravite plan za koje vreme bi Vaš ljubimac mogao da ima idealnu telesnu težinu.

Naši kućni ljubimci će nam biti zahvalni što im pomažemo da održe idealnu telesnu težinu i kao rezultat toga živeće duže i srećnije.