Kušingova bolest

Kušingova bolest (hiperadrenokorticizam) je stanje u kojem postoji previše kortizola u telu. Dugotrajna izloženost povišenom nivou kortizola dovodi do brojnih efekata na različitim delovima organizma. Kušing je najčešće bolest pasa, dok se kod mački ređe javlja. Kortizol je hormon koji normalno stvara nadbubrežna žlezda. Brzo se stvara tokom stresa da bi pripremio organizam da sačuva natrijum i vodu.

Kortizol ima ulogu i u metabolizmu masti. Mala žlezda na bazi mozga, koja se zove hipofiza proizvodi ACTH kada se nivo kortizola u krvi smanji. ACTH signalizira nadbubrežnim žlezdama da stvaraju više kortizola.

Postoje tri oblika Kušingove bolesti: hipofiza zavisni, nadbubrežna žlezda zavisni i jatrogeni. Hipofiza zavisni znači da je za nastanak bolesti odgovorna hipofiza. Ovaj oblik Kušingove bolesti zastupljen je u oko 85% slučajeva kod pasa, a izaziva ga mali, ugavnom benigni tumor hipofize. Tumor dovodi do pojačanog stvaranja ACTH, zbog čega nadbubrežne žlezde pojačano rade i stalno stvaraju kortizol. Drugih 15% slučajeva Kušingove bolesti nastaje zbog tumora nadbubrežne žlezde. Tumor stvara višak kortizola, a nivo ACTH je normalan. Ovi slučajevi se nazivaju nadbubrežna žlezda zavisni, a tumor ponekad može biti maligni. Jatrogeni Kušing je izazvan prekomernom upotrebom sintetskog kortizola- kortizona. Prekomerno korišćenje ovih lekova, slučajno ili u situacijama kada su neophodni da bi se popravio kvalitet života veoma bolesnih životinja, može izazvati ozbiljne neželjene efekte. Postepeno smanjivanje doze leka može pomoći, ali naglo prekidanje terapije, može biti opasno po život.

Simptomi Kušingove bolesti mogu biti nejasni, blagi i multi-sistemski, u početku,a kasnije napreduju kako se bolest razvija. Simptomi se često mogu pripisati starosti ili senilnosti. Pojačana žeđ i mokrenje, mokrenje u kući i infekcije mokraćnog sistema se javljaju skoro kod svih pacijenata sa Kušingovom bolešću. Pas koji se do tada dobro ponašao počeće da pretura po kantama za smeće i da moli za hranu, zato što mu se razvija nezasiti apetit. Infekcije kože i opadanje dlake (alopecija) postaju česti i izraženi, a rane ne mogu da zarastu. Bizarno stanje koje se naziva calcinosis cutis dovodi do nakupljanja kalcijuma u koži, ostavljajući izdiznute formacije koje podsećaju na kamen, bilo gde na telu. Takođe, dolazi do atrofije mišića i taloženja masti u predelu stomaka. Kod obolelih od dijabetesa, postaće nemoguće regulisati nivo šećera u krvi, uprkos tretmanu insulinom. Više od 80% mačaka sa Kušingom istovremeno oboli i od dijabetesa.

Testiranje na Kušingovu bolest nije uvek jednostavno. Lečenje se nikada ne počinje dok se bolest ne potvrdi, zato što bi tretman bio štetan za životinje koje nisu obolele od Kušingove bolesti. Takođe, važno je odrediti oblik bolesti, jer se tretman razlikuje za svaku vrstu. Kod većine pasa, enzim jetre alkalna fosfataza će biti povišen u prisustvu visokog nivoa kortizola. Primena lekova koji sadrže kortizon će takođe dovesti do povišenog nivoa alkalne fosfataze, pa samo povećana vrednost ovog enzima nije dovoljna za postavljanje dijagnoze. Na osnovu testa urina ,kojim se meri odnos kreatinina i kortizola možemo isključiti, ali ne i potvrditi Kušingovu bolest.

Test supresije kortizola niskim dozama deksametazona, obično se prvo izvodi kada se sumnja na ovu bolest. Vrlo mala doza kortizona koja se aplikuje intravenski, trebalo bi da spreči hipofizu da proizvodi ACTH u periodu od oko 8 sati. Ako tumor hipofize postoji, onda će nivo ACTH ostati povišen, pa će nadbubrežne žlezde nastaviti proizvodnju kortizola. Hipofiza zavisna Kušingova bolest bi na ovaj način bila potvrđena. Ako su rezultati ovog testa dvosmisleni ili su granične vrednosti trebalo bi uraditi ACTH stimulacioni test. Aplikuje se potrebna doza ACTH pacijentu i očekuje se porast kortizola. Ako je nivo kortizola iznad očekivanih vrednosti, to ukazuje na Kušingovu bolest, ali tip bolesti se na ovaj način ne može odrediti. Tada se može primeniti test supresije visokim dozama deksametazona da bi se lokalizovao tumor. Velike dozu deksametazona će sprečiti stvaranje ACTH uprkos postojanju tumora hipofize, međutim, tumori nadbubrežne žlezde će i dalje stvarati kortizol jer nisu zavisni od nivoa ACTH.

Kada se jednom postavi dijagnoza i klasifikacija bolesti, može se početi sa lečenjem. Tradicionalni lek za hipofiza zavisnu Kušingovu bolest je Mitotane (Lysodren). Ovaj lek bi bio veoma štetan za životinje koje nisu obolele od ove bolesti, zato što selektivno uništava ćelije koje izlučuju kortizol u nadbubrežnim žlezdama i smanjuje njihovu sposobnost za proizvodnju hormona. Nivo kortizola treba pažljivo pratiti tokom početne faze lečenja sa Lysodrenom. Najvažnije je da se ne uništi previše ćelija nadbubrežne žlezde da ne bi nastala Adisonova bolest (hipoadrenocorticizam). Lek se primenjuje jednom ili dva puta nedeljno i nije skup.

Ketokonazol je sigurnija, ali manje efikasna alternativa. On inhibira enzime potrebne za sintezu kortizola, a ne uništava nadbubrežne žlezde. Ne može da izazove nastanak Adisonove bolesti. Ovaj tretman može biti skuplji i lek se mora davati dva puta dnevno, ali u odnosu na cenu testiranja tokom lečenja Lysodrenom, troškovi su skoro isti. Neki psi ne reaguju na tretman ovim lekom, a nuspojave su povraćanje i proliv.

L-Deprenyl (Anipryl) je još jedna sigurna alternativa za lečenje hipofiza-zavisne Kušingove bolesti. Međutim, njegova efikasnost je diskutabilna. Ovo je skup lek, a aplikuje se dnevno. U najboljem slučaju, poboljšanje simptoma je vidio kod nekih pacijenata, ali zbog njegovog načina delovanja, nalazom krvi se ne može potvrditi poboljšanje.

Lečenje nadbubrežna žlezda zavisne Kušingove bolesti zavisi od toga da li je tumor na žlezdi benigni ili maligni. Hirurška intervencija je metoda izbora za uklanjanje tumora nadbubrežne žlezde, ali treba biti izvedena stručno, zato što je veoma rizična. Visoke doze Lysodrena se mogu koristiti za lečenje tumora nadbubrežne žlezde, ali učestalost ozbiljnih nuspojava može biti velika. Može nastati Adisonova kriza, što može biti fatalno.