Nevoljno mokrenje

Postoje mnogi uzroci koji mogu da dovedu do nemogućnosti kontrolisanja mokrenja (inkontinencije) kod mački, iako je ovo stanje prilično retko. Simptomi urinarne inkontinencije mogu se razlikovati od drugih oblika neprimerenog mokrenja na osnovu činjenice da mačka nije svesna da se to dešava, na primer tokom spavanja. Ovaj problem, obično se javlja kod starijih, sterilisanih, gojaznih mački. Najčešće inkontinencija je povezana sa problemima mokraćnog sistema ili sa bolestima bubrega, pa je veoma važno primenom određenih dijagnostičkih metoda isključiti ova stanja, pre nego što se postavi dijagnoza inkontinencije. 

Na osnovu simptoma i analize urina mogu se lako eliminisati infekcija mokraćne bešike ili bubrega kao uzrok nevoljnog morenja. Preteran unos tečnosti usled dijabetesa ili insuficijencije bubrega, takođe treba isključiti. Potrebno je uraditi kompletnu krvnu sliku, biohemijsku analizu krvi, nivo hormona štitne žlezde, rentgenski snimak stomaka i merenje krvnog pritiska. U slučaju hormonski izazvane inkontinencije, urin je potpuno normalan. Mačke sa inkontinencijom su osetljivije na bakterijske infekcije mokraćne bešike.

Inkontinencija izazvana polnim hormonom estrogenom je ređa kod mački nego kod pasa. Uzrok nastanka ovog problema još nije u potpunosti razjašnjen, ali činjenica da se javlja kod sterilisanih ženki i da reaguje na tretman estrogenom, ukazuje na to da je povezan sa smanjenjem nivoa hormona ili smanjenom funkcijom receptora za estrogen. Urin se zadržava u bešici pomoću mišićnog sfinktera koji se nalazi na vrhu uretre, mokraćne cevi kojom se urin izlučuje iz organizma. Kod starijih, sterilisanih mački sfinkter gubi tonus i urin počinje da curi. Tokom odmora i spavanja, mišići se opuste, što dovodi do nevoljnog mokrenja. Gojaznost dodatno komplikuje ovo stanje, zato što vrši dodatni pritisak na bešiku. Međutim ovaj problem ne nastaje kod svih sterilisanih ženki , pa je tačna uloga estrogena u nastanku ovog problema još uvek nepoznata.

Kada se utvrdi da je u pitanju inkontinencija koja nije izazvana nekim drugim zdravstvenim problemom primenjuje se terapija sintetskim estrogenom ( engl.DES). DES je veoma siguran za primenu kod mački, međutim, predoziranje može dovesti do ozbiljnih nuspojava, a dugoročno korišćenje može izazvati supresiju koštane srži, što dovodi do smanjenog stvaranja belih krvnih zrnaca. Povremeno bi trebalo kontrolisati krvnu sliku kod mački koje dobijaju DES. Međutim, zbog smanjene dostupnosti leka bilo je potrebno pronaći alternativnu terapiju.

Fenilpropanolamine (engl. PPA) može se koristiti kao alternativni lek za DES. To je neuro-stimulans koji poboljšava tonus mišića mokraćne bešike i siguran je za korišćenje kod zdravih mački. Mora se oprezno koristiti kod mački sa bolestima bubrega i srca i kod mački sa visokim krvnim pritiskom. Nuspojave zavise od doze, tako da se doza može smanjiti, ali se tako može smanjiti i efekat u kontroli inkotinencije. Kombinacija niskih doza DES i PPA mogu biti dobro rešenje za mačke koji ne podnose terapijske doze ovih preparata. Ako se simptomi naglo pogoršaju, ili ako se nevoljno mokrenje ne dešava samo u snu, trebalo bi proveriti da li je prisutna bakterijska infekcija ili neka druga bolest.