Parvoviroza

Parvoviroza je ozbiljna, veoma zarazna bolest pasa, koja se manifestuje promenama na organima za varenje. Najčešće se javlja kod štenaca.

Kako se psi zaraze?

Psi se inficiraju tako što progutaju virus koji se nalazi u izmetu zaraženog psa. Virus je teško uništiti običnim dezinfekcionim sredstvima i može da preživi u spoljašnjoj sredini godinama. Ljudi ga mogu prenositi na rukama, obući ili drugim predmetima. Ne oboli svaki pas koji dođe u kontakt sa ovim virusom. Štenci, posebno oni koji nisu završili sa vakcinacijom su najugroženiji. Štenci čije majke nisu vakcinisane protiv ove bolesti su pod izuzetno velikim rizikom. Ostali faktori koji mogu da utiču na podložnost virusu su stres, genetski faktori, parazitske infekcije i opšte zdravstveno stanje. Neke rase, kao što su doberman i rotvajler, su osetljivije na ovu bolest.

Klinička slika

Parvovirus zahvata koštanu srž i limfni sistem, što dovodi do slabljenja imuniteta psa. On istovremeno uništava sluznicu creva, što sprečava apsorpciju vode i hranljivih materija. Iz oštećenih creva virus lako prolazi dalje u organizam. Kod novorođene štenadi virus oštećuje srce. Simptomi Parvoviroze su povišena telesna temperatura, pospanost, gubitak apetita, povraćanje, krvavi proliv i dehidratacija. Psi mogu uginuti od dehidratacije ili posledica ulaska bakterija u krvotok.

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda i laboratorijskog ispitivanja izmeta. Ostali testovi koji mogu pomoći veterinaru u lečenju ove bolesti su analiza krvi i pregled stolice na prisustvo crevnih parazita.

Lečenje

Ne postoji specifičan tretman koji ubija virus, ali lečenje se primenjuje da bi se sprečile sekundarne infekcije i da bi se ublažili simptomi. Obično je potrebna hospitalizacija. Lečenje podrazumeva primenu intravenske infuzije da bi se sprečila dehidratacija i nadoknadile hranljive materije i elektroliti, aplikuju se antibiotici, lekovi za kontrolisanje povraćanja i lekovi koji mogu da podstaknu imuni odgovor. Do 90% štenaca oporavi se uz lečenje.

Preventiva

Najefikasnija prevencija ove bolesti je redovna vakcinacija pasa. Štenci se vakcinišu sa 6-8 nedelja starosti, a revakcina je na svake 3-4 nedelje, dok štene ne napuni najmanje 16 nedelja. Nakon toga, vakcina se ponavlja svake godine. Posebno je važno da ženke namenjene za parenje budu vakcinisane. Na ovaj način njihovi štenci su zaštićeni sve dok ne budu dovoljno stari da prime prvu vakcinu.

Odrasli psi koji nikada nisu vakcinisani, trebalo bi da dobiju vakcinu i revakcinu, a zatim redovnu vakcinu jednom godišnje. Pitajte Vašeg veterinara za više informacija o vakcinaciji i za najbolji protokol vakcinacije za Vašeg ljubimca.

Pas sa parvovirozom trebao bi da bude izolovan od drugih pasa, jer je bolest veoma zarazna. Objekte u kojima boravi zaraženi pas potrebno je dezinfikovati rastvorom varikine.

Štenci koji nisu završili kompletan program vakcinacije su osetljivi na virus i zato se preporučuje da ne izlaze napolje i da ne dolaze u kontakt sa drugim psima. Takođe, poželjno je da ne uzimate suviše mlado štene.

Važno je da brinete o opštem zdravstvenom stanju Vašeg šteneta, zato što ćete na ovaj način smanjiti njegovu osetljivost na Parvovirus. Trebalo bi da ga vodite redovno na pregled kod veterinara, da dobija sve preporučene vakcine na vreme, kao i tretman protiv parazita i da uživa u zdravoj ishrani.