Pas koji hramlje

Razlozi zbog kojih pas može početi da hramlje su brojni i nisu uvek posledica povrede. Mladi psi mogu imati bolove vezane za rast, a stari psi mogu patiti od artritisa. Postoje neurološki uzroci šepavosti koji mogu izgledati kao hramanje i bolesti koje mogu izazvati bol u zglobovima i ukočenost. Kod nekih pasa koji hramaju veterinar će obaviti pregled i prepisati lekove protiv bolova ili protiv upale koji će pomoći da se smanji neprijatnost. U nekim slučajevima, biće potrebno rentgensko snimanje i analiza krvi da bi se otkrila osnovna bolest koja izaziva ove simptome. 

Problemi povezani s hramanjem kod pasa koji rastu uključuju Osteochondritis Dessicans (OCD) i panosteitis. OCD se javlja najčešće u ramenu (prednji ekstremitet) i podrazumeva odlomljeni komad hrskavice koji se slobodno kreće po zglobu. Ovo stanje može zahtevati ili dugotrajno mirovanje ili hiruršku intervenciju. Panosteitis je upalni proces koji se javlja na površini dugih kostiju ekstremiteta, tokom brzog rasta kod štenaca velikih rasa. Ovo stanje tretira se lekovima protiv bolova.

Artritis je vrlo čest kod starijih pasa i razvija se usled procesa starenja. To može biti veoma bolno stanje koje izaziva hramanje i atrofiju mišića koja nastaje kao posledica smanjene fizičke aktivnosti. Ovo stanje se naziva degenerativna bolest zglobova, a nastaje zbog trošenja hrskavice. Zapaljenske bolesti zglobova su artritični procesi koji ne nastaju kao posledica starenja. Umesto toga, infekcija ili imunološki posredovane bolesti su uzrok okoštavanja i bola. Bolesti koje prenose krpelji, kao što su Lajmska bolest i Erlihioza su čest uzrok ovog bolnog stanja. Kod ovog stanja upotreba lekova koji smanjuju bol je indikovana, ali je veoma važan tretman osnovne bolesti.

Displazija kuka je čest uzrok hromosti kod pasa. To nije bolest, već malformacija ili nepravilno formiran zgloba kuka. Gornji deo butne kosti se završava glavom butne kosti koja se uklapa u acetabulum (čašicu) karlice. Kod ovog naslednog stanja glava butne kosti može delimično ili potpuno da sklizne iz acetabuluma što izaziva nelagodnost. Vremenom, artritične promene javljaju se kao posledica abnormalnog trošenja. Rentgenski snimak može potvrditi displaziju kuka, ali na osnovu snimka se ne može predvideti težina simptoma koji mogu nastati kao posledica oštećenja. Ugradnja veštačkog kuka ili hirurška intervencija prilikom koje se uklanja glava butne kosti preporučuju se kada bol više nije moguće kontrolisati pomoću analgetika i dodataka ishrani koji služe za potporu zglobne hrskavice.

Važno je da Vašeg ljubimca odvedete kod veterinara, ako primetite da hramlje, kako bi se utvrdio uzrok i umanjili bol i neprijatnost koje oseća.