Poremećaji krvarenja

Poremećaji krvarenja (koagulopatije) pasa i mačaka mogu biti izazvani različitim bolestima, genetskim abnormalnostima i trovanjem. Povećana sklonost krvarenju može biti od blage do opasne po život. Način lečenja određen je uzrokom poremećaja i zavisi od mehanizma nastanka i od sistema organa koji je zahvaćen.

Krvarenje obično nastaje kao posledica povrede. U krvi se nalaze leukociti, antitela, kiseonik i trombociti koji učestvuju u zarastanju rana. Bez njih naši ljubimci ne bi mogli da ozdrave. Proces zaustavljanja krvarenja zove se koagulacija ili zgrušavanje krvi. Krvni ugrušci nastaju kada se sitne ćelije koje se zovu trombociti hemijski aktiviraju i počnu da se zgrušavaju. To je kaskadna hemijska reakcija u kojoj svi faktori moraju pravilno da funkcionišu da bi došlo do koagulacije. Nedostatak trombocita ili faktora koagulacije mogu dovesti do produženog vremena krvarenja.

Kada krvarenje nastaje bez povrede mogu se pojaviti simptomi kao što su modrice, bol u zglobovima i poremećaji disanja. Male ljubičaste mrlje na koži koje se zovu petehije, ponekad su prvi simptom poremećaja krvarenja. Bol u zglobovima, ukočenost, napadi, pa čak i paraliza nastaju kada postoji krvarenje u zglobnu kapsulu, mozak ili kičmeni kanal. Neobjašnjivo krvarenje iz nosa (epistaksa), krv u mokraći (hematurija), i crna boja stolice (melena) takođe mogu biti znakovi poremećaja krvarenja. Velike količine krvi mogu da cure iz krvnih sudova u grudnu duplju i stomak što izaziva otežano disnje i otok stomaka. Kada izgubi veliku količinu krvi , ljubimac može postati anemičan. Sluznice kao što su desni i beonjače mogu postati blede ili sive. Pošto krv prenosi kiseonik , anemičan ljubimac će često biti letargičan ili će biti manje izdržljiv tokom aktivnosti. U težim slučajevima se može pojaviti nesvestica.

Neki od toksina koji mogu izazvati poremećaje krvarenja uključuju i kućne hemikalije kao što su rodenticidi (otrov za pacove) i lekovi poput aspirina, nekih antibiotika i lekova za bolesti srca. Von Vilebrandova bolest je nasledni nedostatak faktora koagulacije koji se javlja kod nekih rasa pasa. Krpelji mogu prenositi uzročnike nekih zaraznih bolest kao što su lajmska bolest i erlihioza koje takođe mogu izazvati krvarenje. Diseminovana intravaskularna koagulopatija (DIC) je sindrom opasan po život pacijenta koji može da se javi kod povreda i kod nekih bolesti i veoma je teško preokrenuti njegov tok.

Lečenje poremećaja krvarenja podrazumeva rešavanje uzroka , odnosno bolesti koja je dovela do koagulopatije. U slučajevima kada je toksin poznat aplikuje se antidot (protivotrov). Vitamin K1 koristi se kao protivotrov kod trovanja izazvanih otrovom za pacove. Kod imunoloških trombocitopenija, gde organizam napada svoje zdrave trombocite koriste se kortikosteroidi da bi se smanjio imunološki odgovor. Za infekcije izazvane rikecijama (lajmska bolest i erlihioza) koje mogu izazvati poremećaje krvarenja koriste se antibiotici.

Kada životinja izgubi veliku količinu krvi i nastane anemija koja može biti opasna po život, transfuzija krvi može biti neophodna da bi se stanje pacijenta stabilizovalo. Ovo će dati dovoljno vremena koštanoj srži da stvori dovoljno novih crvenih krvnih zrnaca. Ako je moguće kontrolisati osnovnu bolest koja dovodi do poremećaja krvarenja, prognoza je uglavnom dobra. Kod hroničnih poremećaja krvarenja potrebna je redovna kontrola vremena koagulacije i krvne slike.