Displazija kukova kod pasa

Hip Dysplasia

Šta je hip displazija?

Reč “displazija” znači “abnormalnost u razvoju”. Hip displazija je genetsko stanje pasa u kojem postoji tendencija razvijanja labavosti kuka u ranom periodu života. Posledica ove labavosti je da normalno užlebljena “kugla” i njeno “ležište” postanu mnogo manje usklađeni. Kugla postaje zaravnjena i deformisana, a ležište postaje tanjirasto.

Koji je uzrok displazije kuka?

Ovo stanje je prvenstveno genetskog porekla, iako drugi faktori, kao što je gojaznost tokom rasta, mogu uticati na to da li će životinja sa genom koja kodira displaziju kuka razviti izraženiju kliničku manifestaciju. Trenutne procene govore da više od sto gena kodira displaziju kuka. Važno je znati da faktori životne sredine nisu u mogućnosti da izazovu displaziju kuka. Ne postoje dokazi koji podržavaju koncept da prekomerna vežba tokom rasta može doprineti razvoju displazije kuka.

Kako mogu da znam da li moj pas ima displaziju kuka?

Hip displazija je najčešće ortopedsko stanje kod pasa. Najčešće pogađa pse velikih rasa, iako može da se razvije i kod malih rasa pasa i mačaka. Početak kliničkih znakova je promenljiv, ali se displazija kuka najčešće dijagnostikuje između 6 i 12 meseci starosti. Klinički znaci su vrlo varijabilni i uključuju kruti hod, netoleranciju pri vežbanju, teškoće pri ustajanju ili često ležanje, problem prilkom penjanja uz stepenice i nepravilan stav ili pogrbljena leđa. Retko će psi odmah da demonstriraju jasne znake bola u svakodnevnim aktivnostima, ali kod pasa sa osteoartritičnim kukovima prilikom pregleda kod veterinara može se uočiti bolnost.

Šta se dešava u unutrašnjosti zgloba?

Bol je posledica povreda koje se ponavljaju prilikom naprezanja mekane strukture zgloba, kao i mikrofrakture površine kosti i hrskavice koje se trljaju jedna o drugu. Kako erozija hrskavice napreduje, bol je intezivniji I razvija se stanje poznato kao osteoartritis.

Kako se displazija kuka dijagnostikuje?

Dijaplazija kukova dijagnostikuje se, u većini slučajeva, nakon multimodalnog pristupa. Zapažanja vlasnika, pregled veterinara i sprovođenja određenih dijagnostičkih postupaka.

U prvom slučaju, zapažanje vlasnika koji može da primeti jedan ili vise znakova:

• Slaba kondicija prilikom vežbanja
• Teškoća pri ustajanju, sedenju ili ležanju
• Teškoće penjanja uz stepenice ili ulazak i izlazak iz automobila
• Abnormalni hod – ponekad se opisuje kao “ljuljanje” tokom šetnje
• Ograničenje na jednom ili oba zadnja ekstremiteta
• Reagovanje prilikom dodira kuka tokom čišćenja ili kupanja

Vaš veterinar je prepoznao abnormalan hod ili je zapazio bol u kuku kod psa tokom rutinskih zdravstvenih pregleda, tada se sumnja na promene u zglobu kuka I potrebno je uraditi radiografski pregled kukova. Položaj pri snimanju kukova je da pas leži na leđima I da su zadnje noge ispružene. Položaj prilikom snimanja je neprirodan za psa pa je potrebno izvršiti sedaciju ili u nekim slučajavima i anesteziju.

Kako se displazija kuka leči ?

Najbolji tretman za displaziju kuka zavisi od mnogih faktora, ali najvažnija je težina kliničke slike. Kod nekih pasa, klinička slika je blaga, a u nekim slučajevima dijagnoza displazije kuka je slučajna kao deo testa skrininga (npr. za psa koji su u uzgoju). Kod drugih pasa, klinički znaci su očigledniji, a tretman je takav da se ne rešavaju samo trenutni problemi već i problemi koji mogu nastupiti kasnije u životu.

Nehirurški tretman.

Nehirurški pristup se preporučuje kod pasa kojima se dijagnostikuje dijaplazija kao slučajni nalaz. Za klinički pogođene pse, verovatnoća dobrog odgovora na nehirurški menadžment zavisi od toga koliko je prisutan bol u kuku. Osnova nehirurškog lečenja je kontrolisanje telesne težine, fizioterapija, modifikacija vežbi i lekova ( lekovi koji smanjuju bol i upalu ). U kratkom roku, kod većine pasa nastupa poboljšanje ako se primenjuje kombinovani pristup. Nažalost, stanje bez bola se retko održava dugoročno .Kod većine pasa u kasnijoj dobi zapaža se ograničeno i teško kretanje I smanjenje kondicije. Pri pregledu takvi psi pokazuju bolnost pri pregledu zglobova..

Hirurški tretman

Hirurški tretmani su podeljeni u procedure koje modifikuju anatomiju kuka i procedure koje čuvaju kuk ali se menjaju odnosi u njemu. Više o ovim procedurama :

Juvenile pubic symphysiodesis (JPS)

Ova operacija podrazumeva indukovanu preuranjenu fuziju središnjeg dela karlice, kako bi se promenio rast i na taj način se menja položaj “kugle I njenog ležišta “. Ovo je jednostavna operacija koja podrazumeva elektrokauterizaciju dela pubisa (na donjoj strani karlice). Da bi ovaj postupak bio efikasan, psi moraju biti maksimalne starosti do 5 meseci i moraju imati blago do umerenu labavost kuka potvrđene pomoću manipulativnih i radiografskih testova. Pošto većina pasa ne razvija kliničke znake sve dok nisu barem 6 meseci stari, JPS je profilaktička operacija. Svi psi tretirani metodom JPS-a moraju biti istovremeno i sterilisani.

Double pelvic osteotomy (DPO)

Ova operacija podrazumeva hiruršku modifikaciju postojećeg zgloba kuka da bi se poboljšalo užljebljivanje glave butne kosti u njegovo ležište. Prave se dva reza i vrši rotacija kosti karlice gde ležište glave butne kosti više prijanja na glavu butne kosti. Segmenti kostiju su fiksirani u njihovom novom položaju koristeći prilagođenu pločicu i šrafove. Zarastanje kostiju traje otprilike 4-6 nedelja. DPO je jedino efikasan kod pasa koji imaju labavost kuka i bez sekundarnog remodeliranja kostiju ili kasnije osteoartritisa. Procena za DPO zahteva određenu seriju manipulativnih testova i radiografskih snimaka koje treba da urade iskusni ortopedski hirurzi.

Total hip replacement (THR)

Totalna zamena kuka je napredna hirurška procedura. To podrazumeva isecanje celokupnog bolesnog zgloba kuka. “Lopta” se zamenjuje metalnim implantatom u obliku lopte, a “ležište” se zamenjuje plastičnim i metalnim implantom. Implantati mogu biti pričvršćeni za kost pomoću koštanog cementa, ili mogu imati porozni premaz u koji kost može da proraste. Od slučaja do slučaja zavisi koji metod će biti preporučen. Iako većina pasa koje tretiramo sa THR-om su veći psi, u današnje vreme mogu se tretirati i psi malih rasa kao i mačke. Ako je pojedinim pacijentima neophodna operacija na oba kuka, nikada se ne rade oba istovremeno, jer bi to moglo povećati rizik od mogućih komplikacija. Stopa uspeha za THR je oko 90-95%, a većina pasa je komfornija u roku od nekoliko dana od operacije. Mnogi pacijenti će se vratiti na stare nivoe aktivnosti.

Femoral head and neck excision (FHNE)

Ova operacija je postupak rešavanja problema koji se obično uzima u obzir u slučajevima kada se ugradnja veštačkog kuka ne može izvršiti (npr. Iz finansijskih razloga..). U ovoj tehnici, glava i vrat butne kosti (“kuglični” deo zgloba) su potpuno uklonjeni, omogućavajući vezu koja se zove “lažni zglob”. Bol se eleminiše eliminacijom koštanog kontakta između kugle i ležišta, ali rezultujući “lažni zglob” je obično ograničen u njegovoj funkciji, tako da klinički ishod može biti nepredvidljiv, posebno kod većih pasa. Intenzivna fizikalna terapija je obavezna nakon FHNE.