Artritis

Većina ljudi zna da artritis predstavlja upalu zglobova. To je bolest koja se češće javlja kod pasa nego kod mačaka. Veće rase pasa i gojazni psi su pod većim rizikom za razvoj artritisa. Postoji više oblika artritisa uključujući osteoarthritis, reumatoidni artritis i zaraznih ili septički artritis. Mi ćemo Vam ukratko pružiti informacije o ovim oblicima kako biste mogli da pomognete da se prevenira ili kontroliše artritis kod Vašeg ljubumca.

Osteoartritis je najčešći oblik ove bolesti. Obično zahvata kukove, kolena, ramena, laktove ili kičmu. Može biti primarni, bez poznatog uzroka ili sekundarni kao posledica nekog drugog stanja. Sekundarni osteoartritis može se razviti kod kućnih ljubimaca koji imaju displaziju kuka, rupturu ligamenta ili neku drugu povredu kostiju ili zglobova. Reumatoidni artritis je iniciran imunim sistemom Vašeg ljubimca. To može biti vrlo onesposobljavajući oblik artritisa koji dovodi do ozbiljnog propadanja hrskavice i kosti. Testovi za otkrivanje reumatoidnog artritisa su bili uspješni kod nekih rasa pasa. Infektivni ili septički artritis izazivaju bakterije, gljivice ili virusi koji zahvate zglob. Ovaj oblik bolesti obično dovodi do promena na samo jednom zglobu.

Neki simptomi mogu ukazati da Vaš ljubimac možda boluje od artritisa. Ako Vaš ljubimac hrama, ne prijaju mu šetnja i vežbanje ili teže ustaje posle spavanja, to može ukazivati na artritis. Mogu se javiti i gubitak apetita, letargija i drugi simptomi. Važno je da obavestite veterinara ako primetite bilo koji od ovih simptoma kod Vašeg ljubimca. Pre nego što dijagnostikuje artritis, veterinar će verovatno eliminisati druga stanja koja mogu imati slične simptome, kao što je povreda ligamenta, oštećenje nerva, bolesti diska i druge. Da bi se eliminisala druga stanja često je potrebno rentgensko snimanje.

Srećom, postoji nekoliko načina lečenja artritisa. Osteoartritis se obično leči analgeticima. Pre nego što se počne sa primenom ovih lekova potrebno je uraditi analizu krvi vašeg psa da bi se procenilo stanje jetre i bubrega. Veterinar će Vam verovatno predložiti da na svakih šest do dvanaest meseci radite kontrolnu analizu krvi da bi se procenilo da li Vaš ljubimac može da nastavi sa ovom terapijom. Reumatoidni i drugi imunološki posredovani artritisi uglavnom se uspešno leče kortikosteroidima. Infektivni ili septički artritis obično se tretira sa antibioticima.

Postoje mnogi koraci koje možete preduzeti da bi izbegli razvoj artritisa kod Vašeg psa. Gojaznost je vodeći uzrok artritisa kod naših ljubimaca, a može se sprečiti redovnim vežbanjem i pravilno izbalansiranom ishranom koju će Vam preporučiti veterinar. Dodatci ishrani koji mogu da pomognu zdravlju zglobova, kao što su glukozamin i hondroitin mogu se dodavati u hranu. Pitajte veterinara da li je ovaj dodatak pravo rešenje za Vašeg psa. Te preventivne mere mogu čak pomoći i ljubimcima koji su već imaju artritis. Gojazni psi sa artritisom kada gube na težini i umereno vežbaju mogu poboljšati ili barem kontrolisati simptome artritisa.