Izbegavanje toplotnog udara
Toplotni udar nastaje kada sistem za termoregulaciju psa ili mačke ne može da održi normalnu telesnu temperaturu između 38 i 39 stepeni Celzijusa. Kada temperatura poraste iznad 40 stepeni, brzo nastaju poremećaji u radu svih sistema organa. Ova situacija je hitna i zahteva brzu intervenciju vlasnika kako bi se ubrzalo hlađenje i sprečila trajna oštećenja organa ili smrt. Toplotni udar se može pojaviti kod svih rasa pasa, a posebno kod brahiocefaličnih pasa i kod rasa sa dugom dlakom. Gojazne životinje su takođe sklone pregrevanju.
Nije neuobičajeno videti toplotni udar kod pacijenata u veterinarskoj bolnici tokom proleća pre nego što temperature pređu 30 ili 35 stepeni.Visoka vlažnost vazduha omogućava lakši prenos toplote kroz kožu. Ostavljanje ljubimca u automobilu bez ventilacije je vrlo čest uzrok toplotnog udara. Temperatura u zatvorenom automobilu će dostići 39 stepeni za 10 minuta pri spoljašnjoj temperaturi od 30 stepeni. Za 30 minuta, u automobilu će biti oko 50 stepeni.
Životinja koja pati od toplotnog udara može nezainteresovano da stoji ili da leži i da ne reaguje. Verovatno će hiperventilirati ( veoma brzo disanje i dahtanje) i iz usta i sa jezika će mu se cediti gusta i lepljiva pljuvačka. Desni i usne će biti lepljive i suve. Sluznice će na početku biti jako crvene , a kasnije će postajati sivo-plave. Kada se mozak pregreje mogu se javiti napadi. Ako je moguće izmeriti rektalnu temperaturu, ona će verovatno biti preko 41 stepen. Ljubimac mora što pre biti ohlađen i odveden veterinaru.
Deluje logično da je ledeno hladna voda najbolji izbor za brzo hlađenje ljubimca, ali ona će samo dovesti do skupljanja kapilara na površini kože. Cirkulacija je već ugrožena tokom toplotnog udara, a hlađenje neće biti dovoljno brzo, ako se koristi previše hladna voda. Umesto toga, sobna temperatura vode je efikasnija. Koncentrišite se na vrat i glavu. Ne pokušavajte silom životinji koja ima toplotni udar da dajete da pije vodu, može je udahnuti u pluća ili je može povratiti što dovodi do daljeg gubitka elektrolita. Pošto sistem za termoregulaciju ne funkcioniše pravilno temperatura će i dalje padati, pa postoji opasnost da dođe do hipotermije (temperatura niža od normalne) ako hlađenje bude predugo trajalo.
Odvedite ljubimca kod veterinara! Dobiće infuziju i u zavisnosti od kliničkih simptoma biće preduzeti i drugi koraci za kontrolisanje toplotnog udara. Oni uključuju terapiju kiseonikom da bi se poboljšala perfuzija vitalnih tkiva i organa, antibiotike da bi se sprečila sepsa i zamenu elektrolita.
Najbolje je sprečiti toplotni udar. Uvek obezbedite svežu vodu i hlad ljubimcima koji žive napolju. Zapamtite da će radni i temperamentni psi hodati sve dok ne padnu. Imajte to na umu ako trčite sa svojim psom ili bacate frisbi po toplom i vlažnom danu. Vežbajte sa svojim ljubimcem u ranim jutarnjim satima. Nikada ne ostavljajte životinje u vozilu bez ventilacije. Delomično otvoren prozor na automobilu neće pružiti dovoljno vazduha, tako da bi bilo najbolje da svog ljubimca ostavite kući tokom toplog perioda godine. Brahiocefalične rase pasa i gojazni ljubimci su posebno osetljivi na toplotu zbog svojih problema sa disanjem.