Mogućnost identifikacije je jedini način da budete sigurni da će Vam ljubimac biti vraćen u slučaju da se izgubi ili da bude ukraden. Ogrlica sa Vašom adresom ili brojem telefona je, svakako dobar početak. Problem je jedino u tome što ogrlica može da spadne ili ako je neko ukrao psa, jednostavno može da skine ogrlicu. Ogrlice za mačke su tako napravljene da imaju zaštitni mehanizam, da mačka može da se izvuče u slučaju da se zakači za ogradu ili granu, da se ne bi udavila. Srećom, tehnologija je dovoljno napredovala i postoji jednostavno rešenje za ovaj problem.

Kušingova bolest (hiperadrenokorticizam) je stanje u kojem postoji previše kortizola u telu. Dugotrajna izloženost povišenom nivou kortizola dovodi do brojnih efekata na različitim delovima organizma. Kušing je najčešće bolest pasa, dok se kod mački ređe javlja. Kortizol je hormon koji normalno stvara nadbubrežna žlezda. Brzo se stvara tokom stresa da bi pripremio organizam da sačuva natrijum i vodu.

Kortikosteroidi (kortizon i njegovi derivati) su snažni hormoni koji kontrolišu mnoge funkcije u telu. Sintetski lekovi kortizona se koriste za smanjivanje imunog odgovora i u antiinflamatorne svrhe. Stanja koja se tretiraju kortikosteroidima su alergijske reakcije, autoimuni poremećaji, inflamatorna bolest creva (engl. IBD) i bolesti nadbubrežne žlezde. Ovi lekovi su veoma korisni u nekim stanjima, ali imaju i brojna neželjena dejstva. Zato je vežna njihova pravilna primena, kako bi se izbegle komplikacije koje nastaju u stanjima kada je njihova primena kontraidikovana ili ako je nepravilno doziranje.

Usvajanje ljubimca je prijatno iskustvo, koje omogućava da pružite dom životinji koja će Vam vremenom postati dobar prijatelj. Postoje hiljade i hiljade napuštenih životinja u azilima kojima je potreban dom. Međutim, ima nekoliko stvari o kojima bi trebali da razmislite pre nego što odaberete novog ljubimca. Veoma je važno je da procenite koliko pažnje i aktivnosti zahteva i da li će se uklopiti u Vaš stil života. Većina problema u ponašanju ljubimaca nastaju zbog nedovoljne socijalizacije i obuke, ili zbog dosade.

Kolitis je upala debelog creva. Međutim,uzroci i liječenje bolesti mogu i ne moraju biti jednostavna stvar. To je pre simptom nego bolest. Proliv sa pojavom sluzi i krvi prvi je simptom bolesti, a može se pojaviti akutno, hronično, ili epizodno. Obično, kolitis predstavlja proliv koji nije povezan sa smanjenom apsorpcijom hrane i gubitkom težine. Debelo crevo je poslednja stanica duž digestivnog trakta pre nego što se stolica eliminiše iz organizma.

Dušnik ili traheja, je organ cevastog oblika preko kojeg vazduh dolazi i eliminiše se iz pluća. On je okružen prstenovima hrskavice u obliku slova C koji su ravnomerno raspoređeni celom dužinom. Uloga prstenova je da omoguće da dušnik zadrži svoj oblik i da spreče njegov kolaps (sužavanje). Male rase pasa mogu imati naslednu slabost ovih prstenova što ih čini podložnim kolapsu traheje.

Kokcidije su parazitske protozoe tankog creva pasa i mačaka. Kada su brojne, izazivaju kokcidiozu koja se manifestuje prolivom, povraćanjem, anoreksijom, letargijom i može se završiti uginućem. Ova bolest se obično javlja kod štenaca i mačića, dok odrasle životinje razviju određeni stepen rezistencije, pa mogu biti tihi nosioci uzročnika. Kokcidije se prenose fekooralnim putem. Štenci i mačići najčešće pojedu izmet i zaraze se cistama koje izlučuju zaražene životinje.

Toplotni udar nastaje kada sistem za termoregulaciju psa ili mačke ne može da održi normalnu telesnu temperaturu između 38 i 39 stepeni Celzijusa. Kada temperatura poraste iznad 40 stepeni, brzo nastaju poremećaji u radu svih sistema organa. Ova situacija je hitna i zahteva brzu intervenciju vlasnika kako bi se ubrzalo hlađenje i sprečila trajna oštećenja organa ili smrt. Toplotni udar se može pojaviti kod svih rasa pasa, a posebno kod brahiocefaličnih pasa i kod rasa sa dugom dlakom. Gojazne životinje su takođe sklone pregrevanju.

U situacijama kada životinja ne može ili ne želi da jede duži vremenski period, potrebno je plasirati sondu za hranjenje. U osnovi postoje četiri vrste sondi koje se mogu primenjivati u zavisnosti od situacije. Stanja kod kojih se može koristiti sonda uključuju novorođenčad koja ne mogu sama da jedu i zahtevaju dopunsku ishranu, bolest masne jetre kod mački, prelom ili karcinom vilice. Hrana i lekovi mogu biti dostavljeni preko sonde direktno u želudac.

Isčašenje (luksacija) kolene čašice je urođena abnormalnost koja se često javlja kod malih rasa pasa. Ovo stanje je posledica zajedničkih mišićno-koštanih promena kao što je rotacija kosti u kolenu, plitak žleb u kojem čašica leži ili promene na kvadricepsu. Čašica je povezana sa mišićima gornjeg i donjeg dela noge sa tetivama i normalno se kreće vertikalno po udubljenju donjeg dela butne kosti. Zbog mišićno-koštanih promena čašica može biti pomerena medijalno (prema unutrašnjoj strani kolena).